Ференц Ђурчањ и Мирко Цветковић

Фото: Танјуг

Цветковић је на заједничкој конференцији за новинаре, одржаној после састанка, навео да су односи двеју земаља добри не само на билатералном нивоу већ и у контексту ширих интеграционих процеса, и изразио захвалност Мађарској на подршци у том процесу.

Он је поновио да српска страна чврсто стоји на позицијама одбране суверенитета и територијалног интегритета наше земље, али искључиво уз коришћење мирних и дипломатских средстава јер жели да буде стуб стабилности и сарадње у региону.

Председник Владе Србије нагласио да је садашња Влада посвећена регионалној сарадњи и да никад неће повлачити унилатералне потезе, већ ће, у случају потребе, само реаговати на кораке друге стране, и то мирним потезима који нису иреверзибилни.

Он је саопштио да је са Ђурчањем разговарао и о економској сарадњи и питању мањина, белој шенгенској листи и питању одмрзавања Прелазног споразума.

Према његовим речима, у оквиру економских односа, који су оцењени као добри, указано је на то да има простора за улагања мађарских инвеститора у Србију, а размотрено је и питање спољне трговине и дефицита Србије према Мађарској.

Цветковић је, говорећи о мањинама, оценио да су оне мост за сарадњу двеју држава и да у том погледу нема отворених питања.

Ђурчањ је рекао да Мађарска подржава евроинтеграције Србије и да је главно питање у билатералним односима како Будимпешта може да помогне Србији на том путу.

То неће бити лак задатак и обе стране морају много тога да ураде. Мађарска жели да изнађе најлакше и најбрже путеве за остварење тог циља, истакао је премијер Мађарске и указао на то да Србија има важну улогу у региону јер ако крене путем динамичног развоја, може да повуче за собом и околне земље, укључујући Босну и Херцеговину и Македонију.

Такође, Ђурчањ је подсетио на то да је у прошлости између две земље било несугласица, али да сада нема никаквих спорних питања и да у међусобним односима влада атмосфера међусобног разумевања.

Премијер Мађарске најавио је да ће мешовита комисија за економску сарадњу заседати у децембру у Београду, а комисија за мањинска питања у јануару 2009. године, и изразио наду да ће ти органи убудуће заседати једном годишње или једном у две године, као што је то случај у односима Мађарске с другим суседним земљама.

Цветковић је на конференцији такође најавио да би Влада Србије у четвртак, 27. новембра, требало да усвоји буџет за следећу годину и да се припрема пакет о мерама штедње у области јавне потрошње.

Он је навео да су познати основни макрооквири буџета, а то је да би буџетски дефицит требало да буде 1,5 одсто бруто националног производа пошто су предвиђени приходи од приближно 700 милијарди динара и расходи од 750 милијарди.

Премијер Србије је нагласио да се тренутно интензивно разматрају начини и мере штедње, и потврдио да је у припреми пакет о мерама штедње, који би требало да обухвати све што је предмет јавне потрошње, као што је коришћење службених аутомобила и станова, средстава за репрезентацију, службена путовања, накнаде за путовања и слично.

Истовремено, Цветковић је подсетио на то да су већ смањене накнаде за чланове управних одбора и да се утврђују критеријуми за плате руководећих кадрова у јавним предузећима, као и да се обављају анализе броја запослених у државној управи и локалној самоуправи.

Он је навео да су до сада одржани састанци о мерама уштеде са привредницима и банкарима и најавио да су планирани нови састанци, у које ће бити укључене и владајуће и опозиционе странке.

Не желим да забринем грађане да ће гладовати јер се то неће десити, али ћемо морати озбиљније да приђемо утрошку сваког појединачног динара и у буџету државе, и у приватним буџетима људи, закључио је председник Владе Србије.