Фото: Фонет

Дачић је на 12. економском самиту Републике Србије под називом "Изградња интегралне визије будућности Србије", у хотелу "Метропол палас", истакао да у условима економске кризе сви циљеви које Влада постави зависе од економског опоравка земље.

Примарни циљеви Владе су заустављање економског пада, смањење буџетског дефицита, нове инвестиције и смањење незапослености, навео је премијер и поновио да у креирању економске политике Влада жели активни дијалог са свим сегментима друштва.

Према његовим речима, Влада је обновила рад Социјално-економског савета и формирала Национални савет за привредни опоравак, који ће данас разматрати читав низ мера које је могуће предузети без додатних финансијских средстава.

Дачић је најавио да ће Влада радити на стварању повољнијег амбијента за стране инвеститоре, али да ће и домаћим предузећима обезбедити повољне услове привређивања.

Он је напоменуо да су главни економски проблеми са којима се Србија суочава висок ниво буџетског дефицита, нестабилни услови пословања, нестабилан курс и висока цена капитала.

Неопходно је решавати проблеме високе неликвидности предузећа, успоставити финансијску дисциплину, ојачати кредитну активност предузећа и снизити цену капитала, смањити трошкове пословања и парафискалне намете, као и повећати ефикасност јавних набавки, али и наставити борбу против корупције, нагласио је председник Владе Србије.

Он је указао на неопходност побољшања укупног амбијента пословања у Србији, и истакао да је неприхватљиво да Србија у извештају Светске банке буде на 175. месту на листи земаља света по ефикасности издавања грађевинске дозволе, за коју је потребно 19 процедура, односно 270 дана.

Дачић је упозорио и на то да дужина трајања судских процеса, такође, кочи напредак земље и оценио лошим то што је Србија према роковима извршавања
судских решења на 104. месту и што је потребно 36 процедура које трају 365 дана да би се процес окончао, што у просеку привреду кошта 31,3 одсто потраживања.

Он је упутио позив страним инвеститорима да улажу у Србију, али да се за сваки евентуални проблем везано за прописе или корупцију обрате држави како би заједнички решили тај проблем, као и да се удружују са Владом и раде на заједничким пројектима.

Такође, премијер је позвао стране и домаће инвеститоре да дају предлоге за економски опоравак земље и истакао да ће они бити озбиљно размотрени.

Он је навео да Влада ради на припреми буџета за наредну годину, који ће с једне стране имати за циљ да се економска ситуација стабилизује, а са друге стране да омогући раст и развој.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић саопштио је на овом скупу да би Влада Србије на наредној седници требало да утврди предлог закона о буџету за 2013. годину, који предвиђа да се буџетски дефицит преполови, на 3,5 одсто БДП-а.

Фото: Фонет

Динкић је поновио да Влада има озбиљну и чврсту намеру да двоструко смањи буџетски дефицит у наредној години и да га додатно смањи у 2014. години на 1,9 одсто, а у 2015. на један одсто.

Јавни дуг ће на крају ове године бити 60 одсто од вредности БДП, а смањиће се испод тог нивоа од 2014. године, објаснио је министар.

Према његовим речима, донет је средњорочни програм реформи са структурним мерама које подразумевају побољшање пословне климе, наставак укидања парафискалних намета и додатно упрошћавање система плаћања пореза тако што ће се у наредних годину и по дана потпуно прећи на електронске пореске пријаве.

Динкић је навео и да је Влада данас утврдила Предлог закона о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака, који предвиђа пренос имовине и обавеза проблематичне банке на другу финансијски способну и стабилну банку.

Применом овог закона биће омогућено решавање проблема Нове Агробанке, чији је постојећи пословни модел дугорочно неодржив, указао је министар.

Он је најавио да би тај закон у Скупштини Србије требало да се нађе у среду, 24. октобра, а да буде изгласан у петак, 26. октобра, тако да ће грађани који имају депозит у Новој Агробанци постати депоненти Поштанске штедионице од понедељка, 29. октобра.

Економски самит Републике Србије организован је под покровитељством Привредне коморе Србије и Савета страних инвеститора.