Београд, 5. јануар 2007. године - Православни верници у Србији славе у суботу увече Бадње вече, а у недељу, 7. јануара, Божић, који означава рођење Христово и представља најрадоснији од свих великих хришћанских празника, за који су везани многи обичаји.
 |
 |
Припрема бадњака уочи Божића |
 |
Фото: Танјуг |
 |
Управо ти обичаји недеље пред Божић чине најсвечанијим периодом у читавој години.
Православни верници који поштују празнично време својих помесних цркава и Јулијански календар сутра прослављају Бадњи дан и Бадње вече, који најављују Божић, празник рођења Исуса Христа.
За прославу Бадње вечери, која је и верски и породични празник, припремају се Српска православна црква, Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Света гора, које су задржале Јулијански календар, док су све остале хришћанске цркве Божић прославиле пре 13 дана, по новом, Грегоријанском календару.
У православним храмовима се на Бадње вече служе празнична бдења и у молитвама помињу сви догађаји везани за долазак на свет Спаситеља и нове хришћанске ере за човечанство.
Као и сваке године, а према канонском реду у храмовима СПЦ-а, празнично бдење почиње у 17 часова, а Бадње вече завршава се тачно у поноћ, када се служи прва божићна литургија и слави рођење Христово, најрадоснији празник за хришћански свет.
На Бадњи дан и Бадње вече сви медији у Србији објавиће
Божићну посланицу патријарха Павла и архијереја СПЦ-а, који позивају православне вернике да се у радости божићног славља измире и превазиђу поделе како би указали "на лепоту вере у Бога и вере у човека Божјег".
Бадњи дан је у народу и цркви добио име по бадњаку, који се према древном обичају, уочи празника Рождества Исуса Христа, са првим сутоном, уноси у домове.
Бадњак је младо храстово или церово дрво које се, како налаже обичај, пали по уношењу у кућу, где догорева до поноћи када настаје божићно славље.
У великим градовима обичај је поједностављен, па се у кућу уноси само свежањ сувих гранчица цера, или храста са сламом.
Бадњак је симбол дрвета које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус Христ.
Према Јеванђељу, Исус је рођен на слами, па отуд и слама у свежњу бадњака, као и обичај да се слама простире у хришћанским домовима.
За уношење или паљење бадњака у православном хришћанству везује се и породично славље. Око бадњака који догорева укућани се греју љубављу и слогом.
На Бадње вече истичу и последњи сати божићног поста који траје 40 дана, па је и вечера традиционално посна, а према српском обичају на трпези су риба, пребранац, колачи са медом, суве шљиве и ораси.
Према древном веровању и обичају, Божић се сматра веселим породичним празником. На тај дан се не иде у госте, већ се Христово рођење прославља у сопственој кући.
Хришћани традиционално верују да би тог дана сви који су током године били у свађи требало да се измире и евентуално опросте једни другима нанете увреде.
У домовима православних верника за Божић се меси чесница која се ломи на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља и новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеном Христу.
Према обичају, код православаца на Божић у кућу рано ујутро долази положајник, по правилу мушкарац, који честита празник и пожели срећу, напредак и здравље домаћину и његовом дому.
На овај празник православни верници поздрављају се са "Христос се роди", а одговара се са "Ваистину се роди". Божић се слави три дана.
Осмог дана по рођењу Христовом обележава се по старом календару почетак Нове године јер се сматра да је тог дана Христ био обрезан и црква је у спомен на тај догађај установила празник уписан црвеним словима, познат у народу као млади Божић, а Срби га зову православна или "српска" Нова година.
Нова година се стога код православаца прославља у ноћи између 13. и 14. јануара.